15. 9. 2010.

Smederevska Jesen

Bili smo  na vikend u Smederevu . Ovo je vec 123.Smederevska Jesen .

I  prošle godine smo  posetili ovu manifestaciju i bili smo vrlo zadovoljni i veoma nam se svidela, ali ove godini nešto  drugačije organizovano  više vašar, bilo je organizovano i predstavljanje  Dunavskih dvoraca,  ali bili su samo prazni paviljoni predstavnici dvoraca bili su   na izletu ??!!     šteta!


U samoj tvrđavi  videli smo  pozorišnu predstavu Smederevo - srpska  prestonica, penjali smo se po kulama   i vratili smo  se pored reke   do  dunavskog  parka. To ne bi preporučila  nikome, tamo   izgubite illuziju da ste  vekovima nazad, ne pomažu  vama ni zidovi  ni okolina, svuda  razbacano đubre. Mogao bi biti veoma   intresantni put ali tako .....?







U parku takmičenje u kuvanju riblje čorbe,  kuvanje riblje čorbe u velikom kazanu, veliki red za probu  besplatnih obroka, viteški turnir ,škola za viteza...

 


Nismo bili razpoloženi   da jedemo pod šatrama i tako  odlučili smo da se vratimo   na putu  nazad nalazimo na  jedan restoran u veoma  lepom parku  pored Dunava, ali za  sada je otvoren  samo za svadbe i druge proslave  pogledali smo okolinu  i dobili preporuku  za restoran u blizini gde bi mogli i da jedemo.
Već na parkingu  gužva mnogo automobila,  znači sigurno dobar promet  zaključismo, i rešismo da pogledamo i bliže. Odmah na ulazu kola za mladence i   za malo smo se i vratili,  nismo hteli  " na svadbu " , ali  pojavila  se  osoba koja pripada restoranu i uz  izvinjenje daje nam uputstvo  gde možemo da idemo  i tvrdi da nam neće smetati   veselje  i da je to odvojeno  i preporučio nam terasu nad Dunavom.
Interesantno je, i rešili smo da pogledamo.
Sam  put do restorana  je već bio  zanimljiv  vodi stepenicama  pored fontana, mali mostić  i stižemo do zgrade gde se moremo penjati gore   drvenim stepenicama. Prvo što  mi se   pojavilo  pred očima je komoda sa starim stvarima, kao izložba


  dobar znak,  za mene veoma simpatično .


A u samom restoranu   prijatan ambijent, pažljivi konobar nas pozdravlja izlazimo
 na terasu i već sigurno znamo ostaćemo i na ručku.
Prihvatamo  sto koji nam se nudi,  veliki prostor oko nas, terasa je puna  možda još  dva -tri mala  stola su slobodna,  ali ne  zadugo  i tamo stižu  gosti .
Panorama, neverovatno mirna  uživamo na jesenjem suncu i uz  piće koje smo odmah  dobili studiramo jelovnik.
Jelovnik u kožnom okviru  relativno široka i interesantna ponuda,  stil je dobar  i piše na dva jezika .
Izabrali smo   klasičnu  karađorđevu  šniclu  po želji mog sina  i teleće medaljone na  šumadijski način ( možda  nije tačan naziv) pod svakim jelom postoji  info i vidi se da ima fantazije. Čim sam rekla   konbaru šta sam izabrala odmah mi je pohvalio izbor, ali ne samo po ovoj  reakciji  zaključili smo da je  školovan, razume svoj posao i  do kraja  smo  zadavoljni sa njim.
Malo pre  hrane stiže pribor  za jelo sa tekstilnim salvetama   svakom u  posebnom tanjiru.To je   korektno ipak smo napolje, ovde nema prašine, iznad vode smo,  ali ipak  imamo dve pčele koje se redovno vraćaju  na sto,  mi smo u prirodi .. ..zadavoljna sam. Stiže i hrana  privlačno servirana, dekorativna. Tanjir  je beli i kvadrat ,   i hrana  je  na njemu je bitno. Tražili smo    i  za dete ekstra tanjir  nismo mislili da to bude   mali tanjir koji je stigao sa priborom, ali  nismo ponovili molbu prihvatili smo to. Hrana je ukusna, karađorđe ništa ekstra,  ali to je naša  odluka;  nije masno i dovoljno je  za jednu i po  osobu. Teleći  medalioni  dobri su  ali ne razumem zašto neki od njih  roze pečeni a neki skroz, sos od svežeg  povrća  krskav pod zubima i  to je dobro, možda  luk ne bi trebalo tako krupno seći,  ali  prihvatam to je šumadijsi način .Za mene je puno  ulja u sosu , i sva hrana preslana .
Ujelvniku piše da je  jelo sa kroketama i pomfitom  ali samo pomfit je stigao  niko nije pomenuo  da li sme izmeniti !
Lepinja interantna sa semenkama  još topla  poslužena, ukusno probala sam ,  ali ne vidim razlog zašto sa semenkama ja bi stapiće,ili grosetti nudila    uz predjelo np.
Šopska  salata  i tu je sir  slan, zato je dobro došla  čaša vina ...uz jelo.
Za desert je  samo moj sin bio raspoložen  i  tražio je palačinke, i mi smo dobili u okviru Smederevske jeseni vočni mix sa slike,  to izgleda u ovo vreme sve goste časte. Palačinke  smo  možda  malo više čekali , ali bile su dobra i interesantne  sa karamel prelivom , nisu plivale pačinke u tome već samo kao  dekoracija i daje  im pikantniji ukus ,a u čokoladnoj kremi bio je  još i  mleveni keks i  od toga dobio malo suv karakter, za mene sladak je bio krem , ali ispao je to  dobar izbor .
Restoran, osoblje, posluženje i toalet  maksimalno  zaslužuju naše  zadovoljstvo.Za hranu koja je  bila na našim tanjirima  možda  i imam nekih kritika , ali zaključak je da bi se sa zadavoljstvom vratili   i drugi put u ovaj  restoiran . Samo je 40 km od Beograda.

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts with Thumbnails

Stamp