Vreme je već da Holle anyó (iz Grim bajke) ta dobra devojka malo odmara, da ne trese više u martu prekrivač, lepo je sankati se i u grudvati ali već smo spremni za miris proleća, za sveže šareno cveće , neka prestane sneg do sledeće zime kada ćemo ponovo da ga čekamo i želimo, ali sada može mala pauza ....:::????
Bili smo prošlog meseca u Kőszeg, mali gradić na zapadnoj granici Mađarske prema Austriji...Dvorac je bio zatvoren od januara zbog renoviranja, ali u blizini ulaza našli smo mali muzej-prodavnicu marcipana. Ovo nije istorija ovo je gastronomija i bajke...( bio je i deo za vino )
Iznedili smo se, šta sve može ( šta bi mogli ) da se radi od marcipana...
Osnovni materiali marcipana su šećer i badem ali radi se i od oraha i lešnika.
Poznajemo marcipan "egal, dvoputni, triputni" znacaj ovih cifara je u tome što pokazuju odnos badema i šećera u marcipanu. Egal znači iste količine, veća cifra znači da ima više šećera .
Karakterni ukus dobija se dodatkom gorkog badema. Marcipan je već bio poznat u drevnem veku , kada su u Persiji spremali su od badema i obogaćenog meda sa maslinovim uljem i dodvali nekoliko kapi ulja od ruža. Za vreme krstaških ratova stiže sa vojnicima i trgovcima i u Španiji, Portugaliji, Veneciji ...u početku je bio samo na stolu vladara, zbog toga što se za spremanje koristi šećer, a šećera je bilo priličo nedovoljno. Posle okrivanja Amerike kad je sećerni bambus stigao u Evropu razvojem poslastičarstva razvijalo se i spremanje marcipana isto, ali u tom dobu samo se u apoteci mogao kupiti. Mleveni badem sa šećerom i sa uljem od ruža bilo je omiljeni slatkiš za gurmane u srednjem veku, ali zato što je šećer bio skup, to se moglo naći samo na stolovima kraljeva.
Danas koristimo kao zaštitni sloj ili dekoraciju za kolače.
Ovu su predmeti za spemanje marcipana
Za marcipan vezane su i dve legende, sada ću ja pisati samo italijansku verziju, nije slučajno, ovo je zadnji vikend karnevalskog perioda, a karneval je vezan sa Venecijom i sada je baš aktuelan, no i zbog Marka...., ovo je nas "porodični " slatkiš....,
Po legendi naziv marcipana proističe iz imena pokrovitelja Venecije, St. Mark-a. U 1400. godini ćerka jednog venecijanskog poslastičara Badrut-a, koja se zvala Maria, igrala je u radionici svoga oca i umesila je u medu sitni badem. Ovaj "plastelein" je u vrućoj tepsiji sušila. Otac je probao taj slatkiš i toliko je bio ukusan da je odlučio da sa ovim materijalom da dalje pravi te ukrasne cvetove koji su bili toliko popularni u Veneciji. Po legendi prvi put su prodavali taj slatkiš od badema i meda na trgu pored Bazilike Svetog Marka na praznik pokrovitelja grada St Marka, tako je dobio ime po St. Mark:
Marci panis što znači hleb St. Mark-a. Ove cvetove kasnije su smenile veoma precizno urađene skulpture koje su se delile u crkvama kao zaštita vlasnika od zla. Ovaj slatkiš, koji je služio za isterivanje đavola, u Mađarsku je stigao kad se kralj Matyas oženio sa Aragóniai Beatrix iz Italije i sa njom su se preselili italijanski poslastičari i kuvari. Na prvom novogodišnjem ručku, posle venčanja kralja Matyasa i Beatrice kao 8. jelo je nuđen slatkiš od mleka badema i šećera, bila je to bela-braon kockasta šah-tabla od marcipana.
