Džem od džanarika karamelizovan i začinjen sa ruzmarinom ili sa cimetom

Džanarika

Nas specijalitet:

Neverovatno ukusan, kiselkast i  svež  džem, a boja je fenomenalna, ako ga začinimo onda ukus postaje još  neobičniji.

U dvorištu imamo  2-3 drveta sitne džanarike.

Plodovi padaju na zemllju niko ih ne koristi , ali svima smeta ( tako je bilo godinama).

Što ne bi   pravili džem ,supu  , kolače od toga,  mislila sam pre nekoliko godina.

Posle toga krenula sam u akciju ,terala sam momke da mi uberu i krenula naš projekt sa džanarikama.

Gledali su me  bledo šta  ja to izmišljam , ali samo dok nisu probali, sada već spremam po  narudžbi.

Sećam se slučaja, kada su  naši gosti jeli  hladnu supu od džanarike,  do današnjeg dana o tome pričaju  i smejemo se   njihovom  iznenađenju i  reakciji. Pre neki dan su se raspitivali kada će opet biti supa.

A prva teglu  tog  „zlatnog“  džema ,koju sam  nosila na poklon, je  za jedan dan nestala,  sin te porodice je sve sam pojeo, odmah.

Tog drveta sa žutim džanarikama , nažalost, više nema ,   ali ljubičasta nam je  ostala i rađa lepo i puno.

Ponekad spremam natur džem, ali  više volim da  začinim ,  najčešće sa cimetom  ,  ruzmarinom  , karamelom...

 Sastojci

•  1 kg  džanarika
• 100 g šećera
• 1 grančica svežeg   ruzmarina,  2 g  cimeta( opciono)
• Kaška rakije ( šljiva)

Priprema slična kao za  bilo koji drugi   džem:

Ako želimo  spremiti karamelizovan džem, prvo  stavimo prst visine šećera u šerpu , u koju ćemo spremati, dodamo začine ( ruzmarin ili  cimet) i ostavimo dok ne porumeni, ako  dobije  jaču boju dobiće intenziniji  ukus ( ali pazite  da ne izgori  šećer!). Sipamo  dobro opranu džanariku i stalno mešamo.

Ako pravimo klasičan   ( bez karamel ) dzem onda   opranu  džanariku pomešamo sa šećerom  u šerpi  i zatim   grejemo zajedno , a  možemo i začiniti  ( ruzmarinom ili  cimetom) po ukusu.

Kuvamo dok se koštice ne odvoje,  ovo voće je nemoguće odvojiti od koštice pre kuvanje, mora se zajedno kuvati sa košticama ( možda  je zato  tako ukusno?!). Dok mešamo sa varjačom osećamo kako je sve teže  i teže mešati , kako džem gušća.

A koštice iz gotovog  džema treba pojedinačno vaditi, to je malo teža  i duža faza.  Pazite da  ne izgorir džem ! Može i  preko cediljke presipati potom pasirati tako će u cediljci ostati koštice i kore i  tako dobijemo ređi i homogenji džem, ali ako volimo gušći onda treba ostavimo koru voćke i moramo samo vaditi koštice.

Ako ste izvadili sve koštice ( meni ,nažalost, uvek ostane par komada , bilo kako  da pazim )  jos dok je vruć džem  sipamo ga  u čiste  tegle. Veoma je važno da tegle  budu jako čiste i poklopci isto, jer se  tako sigurno naš džem neće pokvariti. Preporuka  u mašini za sudove oprati,  a  u rerni „sterilizovati“  na 80 stepeni . Ako nemamo   mašinu  dobro operemo i  isto ih stavimo   u rernu. Za mene je lakše ovako, nego prokuvati  u vodu, kao što su naše bake radile. Kad napunimo  teglu   sa džemom na vrh sipamo rakiju i  tako hermetički pokrijemo džem .  Zatvorimo sa poklopcem teglu  cvrsto i okrenemo na nekoliko minuta, tako nastaje  vakum . Mozemo biti   sigurni da se neće pokvariti, stajaće godinama i bez konzervansa.

 U frižider torbi poređamo tegle  dok se  ne  ohlade skroz.( Dunst.) Napravimo nalepnice  ( korisno je znati šta u kojok tegli ima ), ako su još naši mališani spremni da pomažu i nacrtaju po neku voćku na primer , dobijćemo  specifični i unikatni džem. Sad mozemo  dekorirane tegle  poređati   u špajz.