Sablés .........(sremuš)



 



 

No.1

 

No.2

No.3

No.4



 

Srecan Badnje Vece

 

 

 

 

Dobar dan srpkska glavo, slavis danas ono pravo, srpsku slavu

Badnjeg  jutra a i Bozic   ide  sutra.

Koje srbin  neka slavi, nek se divi Svetoj  Glavi.

Neka Badnjak Sveto drvo ,

udvolji mojoj zelji, da u sreci uvek zive moji dragi prijatelji.

Srecan Badnji  Dan !

 

 

 

 

Kiflice sa đumbirom

Gotovo je !
Ispekla sam kiflice sa đumbirom  za doručak !

Lepo miriše, krckavo  i privlačno !

 Ujutro uz zimski aromatični čaj, ili uz kapućino .. hm,mmm....ni smisliti ne mogu bolje .

Pravi  doručak !

Spemila sam  dve vrsta, sa ( domaćim ) džemon  od jabuka  zacinjenim  sa cimetom i  pomorandžom, i sa čokoladom.

A kako  se spema ?

Nije komplikovano  i  dok se peče  greje se i stan,   što je za ovo  zimsko doba vrlo korisno.
















Pravim  testo sa kvascem, znači  u mlakom slatkom mleku ( 1 dl ) otopimo kvasac, u  sredinu   brašna  pravimo  rupu, dodajemo  spreman kvasac, mešam testo tako sto dodam  još  malo soli, đumbir, jaja i ostatak mleka ,  kad  je testo već dobro,  ostavimo da odmara i da raste do duple zapremine .
Raširimo testo   na oko 1cm debljine, na radnom  stolu koji  prvo posut  sa šećerom. Iseckamo trake  oko 8 cm širine, koje  dalje sečemo  na oblike trougolova. U sredini   svakog trougla stavimo   džem i  lagano umotamo. I u zagrejano rerni  pečemo  oko 20-25 minuta .



Potrebno je  :

•   Kvasac,
• 2 dl mleka,
• supena kašika   šećera ,
• 500 g  brašna
• đumbir
• 2 jaja
• 100 g šećera

• džem od jabuka sa cimetom i pomorandžom
• krem od čokolade

Možda daje i  ovaj specialni džem taj izvanredni   ukus,  ali  vrlo  dobro  deluje   u testu  đumbir  i to ni slučajno ne smete  izostaviti , bez toga  ove kiflice  nisu prave   kiflice sa đumbirom.

Dolazi srpska nova godina

Štapići  sa sirom i raznim semenkama .


Organizujete žurku ?
Svratiće  vam nekoliko  prijatelja ?
Dolaze komšije ?
Ovo su  jednostavne i vrlo ukusne "grickalice" uz piće ...

Davno je to  bilo,  kada sam  sa autobusom  putovala kod bake i deke. Put nije bio predugačak 1,5-2 sata, ako dobra pamtim,  a autobus  još nastavlja  put do granice sa Austrijom,  znači ceo put trajao je , od Budimpešte, oko  4 sata . U to vreme   pravljena je i  jedna  velika pauza.  Na sreću to je  bilo  pre nego što smo mi izašli iz autobusa kod grada Tata, pamtim i ime  to   poslastičarnica -  kafić  u hotelu  Kristály,  a zašto ? Oni  bi  svaki dan čekali ovaj  autobus, oko 9 sati, na  relaciji Budimpešta - Šopron  sa svežim štapićima sa sirom.  Bili su  odlični, kad se posle toliko  godina  jasno sećam  i mirisa i  izgleda, kao i ukusa .

Spemiti  kući je   lagano,  treba samo  lisnato testo,  koje ako ne želite sami  da spemite  možete i gotovo kupiti. Testo čim se  raširi tanko se namaže  žumancetom od jaja i narenda se tvrdi sir na to .
Ovog puta , zato što se spema na praznik,  dodala sam i razne semenke kao celi mak, susam, i lane, seče se dugačke  trake i  krajeve uvrnuti  malo.  U tepsiji,  pokrivenoj sa papírom za pečenje,  peče se  u rerni  dok ne budu hrckavi i  rumeni.


Odlično se slažu sa vinom takođe  i sa pivom  isto.....  ali ko kaže  da piće obavezno mora da bude sa alkoholom  sto bi ste rekli za ovo ??

To je prava vitaminska bomba : sveže ceđena  cvekla sa jabukom i pomorandžom . Vrlo ukusno ....

Bozićni pozdrav iz Sentandreje

Ovog puta za razliku od uobičajenog,  pozdrav iz drugog grada, koji bi u nekakvom smislu mogao biti i  srpski ,  jer  u XVII. veku pod rukovodsvom Černojević Arsenija , Srbi  (oko 8000) su pobegli od Turaka  pored Dunava  i stigli do ovog mesta.   Tamo su  svi ostali zajedno u istom mestu,  podigli  su  svoju crkvu, na  početku iz drveta, a  potom i od kamena. Tako i danas imamo crkve:  " Požarevačku",  " Čiprovačku" ,  " Opovačku"  pošto su je gradili  beograđani  crkva  Beograd ili Saborna crkvu , a takođe postoje  i "Preobraženszka" i  "Blagovestenska" crkva.  Agilno rukovodsvo Srba  i nhihov uspešni rad uspelo je da razvije grad i posebno grane : proizvodnju vina, vinogradarstvo,industriju i kommercijalu.

     Da ovaj  grad je  bio  "SVETI ONDREJ" .

Danasnja Sentandrea (Szentendre), gde i danas žive Srbi,  postoje srpske crkve i patriarhija  isto. Ako  pogledate na arhitekturu grada odmah se osetite kao  kući, uske uličice, i krovovi Vas  podsećaju  na Balkan.
Ovo je  možda jedinsveni grad u ovom kraju  gde  božićni vašar još traje.

Ima " betlehem" bez Isusa , jer još nije rođen .....

 

Tu je i ogromni badnjak

i  miris  kuvannog vina , i rakije ,



 jedinsvenni   artikli  sa rukom pravljeni kao i po domaćem   receptu pravljeni  razni džemovi u  ukrasnim teglama,  začinjeni  sapuni ..itd..



ako ste ogladneli......čeka vas tepezarija na ulici



Sveze pečen  "rétes"



"Langalo" direktno iz peći na drva   raznih ukusa

Ovde su umaci ,za langalo

SREĆAN  BOŽIĆ  želi Vam  i ovaj grad  kao i mi isto ! 

Srećna Nova Godina

Pripreme  mirno prolaze  zadnjeg dana u  godini,  prase je  bilo na putu  prema  pekari  ( kod nas je to već  tradicija, godinama  Ljuba  pekar iz Grocke   nam peče novogodišnje prase ).

Ispekla sam  i   pogačice sa ovčijim sirom  i ruzmarinom,  pužiće  sa šunkom i  raznim pečurkama, kao i zemičke i  hleb za  sendviče koji  su ukusni i kora im je krckava ,   a unutra je mekano.......

Šampanjac u podrumu  čeka...

i polako otišla je  stara godina a stigla je nova  2012.

Srećna  Nova  Godina ! 

Ischler / Iišler)

Skoro sam dobila ovaj foto sa veoma privlačnim  kolačima koji  se zovu  I s c h l e r,  to  su originalani, pravi  iz  Bad Ischl -a iz poslastičarnice Zauner.
Naši prijatelji  bili su u tom kraju  i  bili su ljubazni mislili su na nas i tamo, mada  kolač nisu  posalili, ali  stigla je fotografija  i  komentar : - "veoma ukusno" !

Poslatičarnica  Zauner  otvorena je 1821.godine, i  do danas  je sačuvala  svoju kraljevsku atmosferu .


Danas poslastičarnica Zauner je  jedna od znamenitosti  Bad Ischl-a. Ovde možemo da probamo   kolače koji su originalno   spemani  za  imperatorsku porodicu Habsburg,  koje  već cela Evropa zna  .
Osim ovog  svemirskog poznatog  kolača, možemo isprobati  i druge specijalitete  Austrije uz  kafu.


Bad Ischl


470 m nadmorske visine, leži  u srce Salzkammergut, najstarija austrijska slana banja i popularan je i po  zimskim sportskim  terenima, ima  skijaški centar. U njemu živi  15 000  stanovnika, njegova istorija  je vezana  za  istoriju soli u   Bad Ischl-u, uvek je ovo bio egzistencijalni centar  ovog kraja. U 1392 dobio pravo  na vašar.  U 1562 otkriveno   brdo soli Ischl i otpočelo razvijanje proizvodnje soli.






Franz Josif  imperator  i kralj šezdeset godina je  letovao  u Bad Ischl-u, nekada je njegova  vila  bila nameštena u  stilu klasicizma i  biedermeier, a u  drugoj polovini XIX. veka dobila je današnji  oblik.

Danas letnikovac  kao  iz sna uspavane lepotice, turisti koji ga posete samo čekaju  kad će sresti  slugu u kostimu  na stepenicama, ili videti caricu Elizabetu u  jednom od mnogobrojnih  ogledala. U Sissy-noj sobi je  malo mračno a na paravanima  puno fotografija, jer Ona je  obožavala  fotografisanje.  Najviše je slikala  žene nezavisno od ranga, tražila je   lepotu samo u njima, ali ima i slika  omiljene joj " mađarske " ćerke Marie Valerije takođe.


Slike u letnjikovcu pokazuju  ljubav prema životu, pejzaži  su bavarski i austrijski, idila, konji, lovačke teme...Odavno  nedostaju     slike  familije , kao i  sama villa "Kaiser"   u laganom, jednostavnom   stilu  konstruisana.

U ovom gradu  Franz Josif je upoznao   svoju   buduću suprugu, i tu u crkvi  sv.Nikole   bila je organizovana službena  veridba . Veridba se obavila u  bivšem  Seeauerhaus ( danas  Gradski Muzej) i istog dana otplovili su za  Hallstatt, gde su javili tu srećnu vest   biskopu  Linzu.
Vilu Kaiser  kraljevski par je dobio kao svadbeni poklon od majke Franza Josifa, cariceZofije.
Već 1854 useleli su se  u zgradu koja je bila  samo  pola    gotova. Od ovog momenta  to je bila   letnja rezidencija  imperatora i Franz Josif  do svoje smrti  svakog leta je  ovde provodio  kraći ili duži period. Izuzetno samo 1848, 1878, 1915 i 1916  godine    nije bio ovde. Ukupno  81 put je   slavio  svoj  rođendan u Bad Ischl-u koji je bio 18. avgusta.
Recept nažalost nije stigao sa fotografijom, ali morala sam  i ja pripremiti svoj ischler

Sastojci:

• 300 g brašna
• 200 g putera
• 40 g braon šećera
• 1 žumance
• cimet
• 60 g badema
• džem od šljiva (sveže pečen)
• 
  
• čokolada ( 75 %)

Prvo,   brašno umešamo sa hladnim puterom,  koji  je iseckan  na sitne komadiće. Zatim  dodamo i  grubo seckan badem, šećer, cimet i  žumance. Brzo radimo, kad je testo već glatko  staviti ga   u frižider minimum pola sata. Posle  raširimo  3-4 mm debljine i odvajamo  krugove 6-7 cm prečnika.
Poređamo ih na pleh postavljen  papirom za  pečenje  i na 180 stepeni pečemo  10-12 minuta.
Kad su se  ispekli i malo ohladili sa džemom od šljiva  lepimo dva po dva kruga. Koristila sam  džem od šljiva umesto  od ribizli  koji se  obično  pojavljuje u ischleru. Zašto ?  Zato  što je jesen ,  sezona šljiva  i sada sam pekla   jednu porciju svežeg džema , i nisam htela da propustim  da  isprobam i mogu vam garantovati nije loša  kombinacija , isplati se probati.
Džem  sam pekla  od opranih šljiva  u rerni  u kuhinji , istina je  malo  gubi  od arome i mirisa  u odnosu kad se u kotliću napolje   peče, na kraju se koštice   lagano mogu loviti. Ovo odmah  koristimo, ne mogu da kažem kako bi ga držali duže, nema ni šećera ni konzervansa  unutra, popuno prirodno.


Gotove zalepljene krugove umačemo u  otopljenu čokoladu  , i  kad se više ne lepe  mogu se  i probati....